Збирка афоризама, мудросница, сентенци, изрека… Звонимира Немета: Неметизми (Загреб, 2026.) , властита наклада)
Звонимир Немет изнимно је активан књижевни стваратељ, специјализиран за поезију и краћу прозну форму. Након низа поетских збирки почео је биљежити мудре мисли па је унатраг неколико мјесеци објавио десетак самосталних збирки афоризама, сентенци, изрека… 37.-у ауторску књигу назвао је једноставно „Неметизми“, творећи изведеницу од властитог презимена.
Након уводног дијела у којему се аутор критички осврнуо на домовински рат и посљедице које су из њега произашле, услиједила су шаролика размишљања и кратки једнореченични осврти о најразличитијим темама данашњице. Дугоселски умировљеник, подријетлом Војвођанин, гаји властити стил писања који не подлијеже устаљеним нормама нити језичним правилностима. Стога његове сентенце каткада дјелују као да су написане на брзину а лектор их није стигао прегледати. Већина његових мудрости не завршава интерпункцијом па док читате имате осјећај као да се ради о поучном набрајању те као да су му мисли међусобно повезане и творе непрекинути флуид у којему се читатељ брчка (или пржи), овисно о тежини теме коју обрађује. А оне нису нимало безазлене, напротив. Каткада се та размишљања доимљу као да су извучене из контекста да би се апострофирале па стоје самостално попут неког поднаслова (или графита). У Звонимировим текстовима се испреплићу савјети, изреке, поуке, критике, опаске, цинизми… – одговорнима као пријекор а друштву као упозорење.
Немет је посебно осјетљив на миноризирање домољубља и проблеме бранитеља па у том духу пише сљедеће бодље: Вуковар и Шкабрња су кнедле у грлу, Хероји се нису тражили, они су се родили и Домољубљем се ките они што побјегоше с јефтиним исприкама. Као човјек богатог животног искуства осврћући се на мушко-женске односе с великом сигурношћу стоји иза сљедећих тврдњи: Гледај ме у лице, доље се нема што видјети, Данашње Пепељуге не може усрећити ни десет пари ципела или Кад не знаш како, колико, лијек је лаку ноћ и никако. Политички усмјерени афоризми остављају додатни горак окус ауторове љутње и немоћи, осим писаном ријечју, да се обрачуна с њиховим проводитељима на опће незадовољство. Тада је Неметова сатира најмоћнија па пише сљедеће: Образ има вриједност а нема цијену, Ни пад им не може срушити его те Они на папиру ти не требају. У својим освртима не заобилази ни модерна схваћања данашњих заједница па боцка: Даљине су продукт лоших близина, Модрица испод ока значи да је разговор завршен или пак Четири шапе имају више љубави од двије ноге. Баналности којима смо у главнини склони вјешто сецира учинковитим памфлетом Прославимо и дан љетних гума кад сваки дан нешто славимо односно графитом Катастрофа је имати профил а себе изгубити. Као поборник старе школе и негдашњих тековина усуди се записати Поступци и дјела су темељ људскости а не диплома или статус, Тишина није замка, тишина је навика и уточиште те Колико си профитирао водиља је данашњице. Маниром искусног путника кроз живот и све његове препреке аутор не преже подијелити и какав савјет генерацијама које пристижу а краси их неискуство и затвореност према другачијем. Притом нас попут добронамјерног и несебичног учитеља подучава сљедеће: Јаки трају, слаби нестају, Сањај родно, чувај радно мјесто и Једино су Амиши мудри у свијету умјетне интелигенције.
И на крају, кад се подвуче црта, израчуна омјер уложеног и добивеног, с ретроспекцијом проживљеног, Звонимир пред крај књиге закључује: Кад себе подсјећаш на почетак почиње ти крај. Не допустимо да тај крај стигне пребрзо па се одупримо свим изазовима сувремености. Једино што ми још као аутору овог осврта преостаје је да конзумента ове књиге охрабрим с једином могућом поруком: читајте Звонимира Немета и слиједите напутке који ће вас засигурно одржати изнад воде у овом турбулентном свијету сталних промјена.
Дражен Јерговић,
Допредсједник Удруге хрватских афориста и хумориста, главни уредник е-магазина „Ух!Аха“
