(Станислав Томић: СЛОЈЕВИ ПСИХЕ, АСоглас Издаваштво, Зворник, 2026. Година)
За писца осврта и приказа ништа није лакше ни љепше од читања добрих књига и писања о њима. Наравно и о њиховим ауторима. Још ако се ради о збиркама афоризама и других кратких књижевних врста, тада је задовољство још веће и незаборавније као и садржај прочитаних књига.
Биљежим ово на почетку писања приказа нове збирке афоризама Станислава Томића под дубоко мисаоним насловом Слојеви психе, коју је објавило све успјешније АСоглас Издаваштво из Зворника. Ова се издавачка кућа задњих година, уз остало, специјализирала и за издавање збирки афоризама најпознатијих босанскохерцеговачких, српских и хрватских писаца и кратких мисли. За сваку је то похвалу поготово ако се зна да је Зворник један од главних расадника афоризма у БиХ и да уз вриједног издавача има и свој фестивал хумора и сатире под називом ‘Крива Дрина’, чији је оснивач и умјетнички водитељ Станислав Томић. Уз њега, познату зворничку афористичку посаду чине Милан Пантић, Момир Васић, Миле Зекић и Дејан Спасојевић, власник фирме ‘АСоглас’. Уз тај јаки четверац ту је и неколико кормилара који употпуњују дринску веслачку афористичку екипу.
Станислав Томић писац је лаког и лепршавог слободног афористичког стила у кратком лексичком изричају са наглашеним хуморним, ироничним, метафоричним, алегоричним и сатиричним елементима. Као врсни познавалац филозофије, социологије, језика, природе и друштва, он суверено разлаже и домишља теме које запажа у свакодневном животу своје средине, али оне које долазе из ширег окружења која називамо балканским, европским и свјетским. Отуда су његови афоризми и друге мисли помно одабрани, прочишћени, по потреби умно откухани, па тек онда пренесени на папир и послани у свијет као јата птица или рој вриједних пчела радилица. Нађе се ту и понека оса са убојитим жалцем, али добронамјерна док је не узнемире неке вањске политичке и друштвене силе.
Буде ту и добронамјерних ведрих и разиграних мисли одасланих на свој или на рачун својих најближих које унесу ведрину и разбију облаке таме што се повремено сакупља у људским мислима. Шалити се на свој рачун готово је пола здравља, а другу половину држи и штити насљедни и стечени имунитет. Тако се могу разумјети и протумачити ови афоризми: Кад сам рекао да сам ватрогасац, угасила јој се свака жеља; Питао сам апотекарку. Не да без рецепта; Гледао сам гладан како други једу. И није баш било пријатно;Ттражили су да се обријем. Глатко сам одбио; И моја баба је била топ модел. Зато је дјед служио артиљерију; Понудио бих јој прстен, сли ми друштвене прилике не иду на руку; Извините што сам био непоновљив. Неће се поновити; Дигао сам још један готовински кредит. Сад сам стварно готов; У саобраћају је џунгла. Зато таксирам на дивље; Мој син разваљује компјутере. Звали су ме из школе да надокнадим штету.
Средња школа је мјесто рада професора Томића и уз њу, као и цјелокупни систем образовања везане су његове свакодневне мисли које се често претачу у афоризме. Некад су те мисли везане уз струку, некад уз оне који је обављају, а најчешће уз ученике и њихове родитеље. Родитељи једног ученика имају цвјећару. Мали није нека цвјећка; Можда данашњи ђаци ништа не уче, али то раде с разумијевањем; Имамо усмјерено образовање. Правац иностранство; Највећу ауторитет у школи је школски полицајац. Има највећу плату; Запослио се у просвјети. Имао је више памети него среће; Образовање је теретана за мозак; Из психологије смо стигли до нервног система. Идемо професору на живце; Испит је полагао пред комисијом. Поражен је од троструко бројнијег противника; Цијена шишања приближава се цијени часа математике. Па ти скраћуј разломке; Школа је друга кућа. Они што је имају немају ни прву; Добио је титулу доктора наука. Тако му и треба кад није хтио да учи.
Људски живот је као и природа отворено поље без граница. Ако те границе и постоје њих поставља човјек, а не природа која је у свему важнија од њега. Човјек покушава овладати свиме и владати над свиме што постоји на овоме свијету. И природом која је моћнија од њега, и људима који су исто што и он. Зато у свијету и на микро и на макро плану имамо толико ствари, појава, догађаја и проблема који се не могу описати ни у свим, а камо ли у једној књизи, филму или слици. Но, могу се дотакнути ријечима на начин који ће потакнути људе на размишљање, тргнути их из летаргије, разведрити, насмијати и пробудити код њих осјећаје који су били успавани, умотани у бриге, замућени страхом и невјерицом да сутра може бити боље него што је данас. Читајући афоризме и дружећи се с мудрим и духовитим људима, сва та стања могу се разблажити, омекшати, па чак на тренутак и разбити изненадним смијехом кад се прочита добар афоризам. Сусрећем се с тим свакодневно јер у кућној библиотеци и на радном столу имам на десетке књига сјајних афориста, хумориста и сатиричара с наших и ширих простора. Кад год ми тама обавије душу и кад ми магле поткрате погледе, узмем неку од тих књига и читам их умјесто да пијем антидепресиве који једно лијече а другоме штете. Књига нема никакве контраиндикације нити нус појаве. Њезино дјеловање је брзо и учинковито. Док кажете ‘кекс’ све вам буде слатко и нестане тама, док кажете ‘бритва’ расијече се магла и видите даље и без наочала.
Ту терапију ће те лако пронаћи и у Станиславовим слојевима психе, а ја их уз остале, налазим и у овим афоризмима и љековитим мислима: Мучи ме несаница. Не могу да спавам на послу; Бориће се до посљедње капи зноја. Само да му капне; Некад су га сви товарили. Сад има своје камионе; Инжењер заштите на раду добио је посао у фабрици кондома; Одржан је штрајк упозорења. Упозорени смо да не штрајкујемо; На изборима се не бирају средства; Љепота није у оку посматрача већ у рукама изборне комисије; Залажу се за раст. Зато је све зарасло; Издају рјешења, а говоре како издаја није рјешење; Све је овдје његово. А он није сав свој; Држава имовина се продаје у пола цијене. Пола теби, пола мени; И лук је кинески. Само су сузе домаћи производ: Чињенице говоре да треба ћутати; Будалама се суди по командној одговорности; На нашу несрећу живот је игра на срећу.
Кад цитирам дијелове добре књиге тешко ми се зауставити. Стално мислим да ћу изоставити боље мисли од оних које сам одабрао за примјер како треба писати на нашем језику. У збирци афоризама Станислава Томића има толико добре хумористичко-сатиричне грађе да су се од ње могле направити двије до три књиге уједначеног садржаја уз додатак нешто новог материјала за довршетак унутарњих радова. Фасада је добра јер има три боје које асоцирају на прошло, садашње и будуће вријеме. На њој су црна, црвена и бијела боја. Поредао сам их онако одока без дубљег размишљања, а ви им можете обрнути редослијед како вам одговара, или како вам се чини да је најбоље.
