Живи Вибов дух

Владимир Булатовић Виб рођен пре деведесет и пет година, 8. марта 1931. у селу Сопотском, код Ресена у Македонији. Пред Други светски рат породица се преселила у Крагујевац. После Владимирове велике матуре 1949. прелазе у Београд, где је студирао Новинарско-дипломатску школу и Филозофски факултет.

Виб је од 1963. био један од уредника у Кући „Политика“. Постао је познат кад је почео да пише сатиричну рубрику на актуелне догађаје „Белешке с предумишљајем“. Касније настаје рубрика „Корак назад“ у којој је објављивао афоризме, а био је и аутор колумни „Вибрирање“, „Чаша вина из новина“, „Песме за тајни џеп“…

Објавио је пет књига прича и афоризама: Будилник (сатира, 1963); Мењачница идеала (сатира, 1965); Велико спремање (1971); Корак назад (афоризми, 1976); Избор – Шта је писац хтео да каже? Окретне и друге игре (постхумно 1994).

У анкети часописа „Носорог“ из Бањалуке, у којој су учествовали сатиричари из Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске, Виб је 2010. проглашен за најбољег сатиричара свих времена, испред Станислава Јежи Леца.

Умро је 1994, а иако је протекло много времена „дух Вибов још се није скрасио на оном свету, још се врзма међу нама – између овог и оног света“, приметио је Витомир Теофиловић.

АФОРИЗМИ

  • Демократија подразумева да човек не буде затворен зато што је био отворен.
  • Све што сте обећали народу, народ вам је омогућио да имате.
  • Прво си човек у сенци, затим си човек са сенком, најзад си сенка од човека.
  • Потрошња је велика, али је група која троши мала.
  • Идеалисти су се снашли материјално, материјалисти идеално.
  • Лако је бити лав када направиш пустињу око себе.
  • Положај кичме није вам најбољи, али зато су вам остали положаји сјајни.
  • Пожурите са орденима! Људи се брзо кваре.
  • Кад неистину кажете преко плота, то је клевета; кад је кажете преко организације, то је мишљење.
  • Код нас је толико светиња да човеку остаје само да се крсти.
  • Кад лажеш за своје потребе, ти си лажов. Кад лажеш за потребе државе, ти си статистичар.
  • Имамо кадрова за пет држава, али их наша држава сама издржава.
  • Замерате ми што се играм речима. Угледаћу се на вас, играћу се људима.
  • Таман решим да се помолим богу, бог се промени.
  • Издаја пријатеља је прва вежба за издају домовине.
  • Вишак страха може се исказати и као мањак слободе.
  • Жели мој крај јер знам његов почетак.
  • Неспособни поседују способност да онеспособе способне.
  • Дивно је имати своје људе. Знаш тачно ко ће те сахранити.
  • Човек чека прилику, нечовек неприлику.

Александар  Чотрић