У Лондону је у деведестој години преминуо српски књижевник, публициста и преводилац Радомир Путниковић. Рођен је у Београду 1936. године. Школовао се у Смедереву, Пожеги, Београду и Лондону. Прву причу објавио је у листу „Задругар“, а остале у „Омладини“, „Београдским новинама“, „Јежу“…
Прва његова књига појавила се 1968. године. Од тада је објавио преко четрдесет наслова у Србији, Великој Британији, Италији, Шпанији… Био је стални сарадник часописа за децу „Змајˮ, у којем је на тражење уредника Мире Алечковић, Арсена Диклића, Бранка Ћопића и Десанке Максимовић писао кратке позоришне комаде и скечеве који су приказивани на школским позорницама широм Југославије. Аутор је двојезичне (на српском и енглеском) књиге афоризама „Горке мрве“ (2001).
Од 1970. године је живео у Великој Британији. „У енглески савремени књижевни живот донео је неочекивани европски филозофско-мисаони хумор збирком својих афоризама, подсетивши Енглезе на заборављене мисли Свифта и Бирса. Писањем на два језика и живот у свету, уз познавање култура народа и језика својих превода, ширио је тематски видокруг афористичара“, написао је Милован Витезовић. Путниковић је заступљен у зборнику Српски хумор и сатира у дијаспори „Смех није грех“ (А. Чотрић, 2016) и Панорами „Слано и љуто“ – два века српског афоризма (А. Чотрић, 2026).
Добитник је Ордена Вука Караџића, награда „Арсеније Чарнојевићˮ, „Радоје Домановић,ˮ „Сима Матавуљˮ и других признања. У Лондону је основао издавачко предузеће „Портхилл публисхерсˮ у којем је објављивао књиге за младе. Био је члан Удружења књижевника Србије, Београдског афористичарског круга и Удружења енглеских писаца.
АФОРИЗМИ
- Ако ми забраните да лајем, постаћу пас.
- Моје ментално здравље зависи од амнезије.
- Кад ме прислушкују, говорим гласније.
- Кажу да сам тежак… А чиме ми све не пуне главу!
- Влада која се хвали својим достигнућима има потребу да се правда.
- Како ствари стоје, статистичари ће ускоро знати више о мени него што ја знам о себи.
- Кад сам присиљен да аплаудирам, чиним то у рукавицама.
- Опростио сам им што су слагали. Али ми они нису опростили што сам то приметио.
- Не слушајте политичке бајке пре спавања! Не доносе мирне снове.
- У земљи у којој само птице певају, тужно је.
- Не тражим другог бога. Има их и тако сувише.
- Мислим како хоћу, а говорим онако како други желе.
- Кад већ морате да говорите у моје име, потрудите се да нешто паметно кажете!
- Знам социјалисте који кад деле правду, прво поделе себи.
- Свет постаје све већи. Човек све мањи.
- Изабрао је од два зла мање. Да му суди историја, а не суд.
- Није срамота кренути од почетка, кад бисмо само могли да га пронађемо.
- Добили смо оно што смо тражили. То је зато што нисмо знали шта хоћемо.
- Опробали смо се у многим вештинама. Још увек нам иду најбоље оне борилачке.
- Млад човек верује да су жене брескве. На коштицу не мисли.
А. Чотрић
