Vitomir Teofilović
Aleksandar Čotrić, Trijumf duha, Antologija francuskog aforizma. Izdavač 4 SE, Beograd, 2025.
Nakon desetak antologija aforizama raznih naroda, Aleksandar Čotrić priredio je i antologiju francuskog aforizma. Čitavih petnaest vekova nakon što je u petom veku stare ere, setimo se, čuveni antički lekar Hipokrat uveo u opticaj termin aforizam i sazdao zbirku od 400 aforizama – kratkih medicinskih pouka: kako zdravi da čuvaju zdravlje, a bolesni da ga što pre povrate. Aforizam je ostao posvećen medicinskim temama. Tek u Francuskoj je, u periodu Humanizma i Renesanse, aforizam dobio široko književno-filozofsko značenje, koje je odlikovalo aforizam sve do polovine 20. veka, kada je poljski književnik Stanislav Ježi Lec aforizam fokusirao na satiru.
Premda se galska Plemena pominju još krajem stare ere, Francuska je na svetskoj sceni postala značajna država u petom veku, i potom je postojano u svetskom vrhu. U imperijalnom zenitu obuhvatala je prostor od dvanaest časovnih zona. I nakon ukidanja kolonija, Francuska je zadržala veliki uticaj u svetu, stvorivši frankofonsku zajednicu od 12 država u svojoj orbiti, a u pedeset država stanovništvo sasvim ili delimično govori francuski. Vekovima je francuska kultura imala privilegovano mesto u svetskim razmerama, a francuski bio zvaničan diplomatski jezik. Francuska je veliki podsticaj svetskom progresu dala kroz svoje prosvetiteljstvo, a Francuska revolucija je odigrala izuzetnu emancipatorsku ulogu u razvoju ljudskog društva. Njen moto sažima temeljne vrednosti ljudskog društva: Liberte, egalite, fraternite (Sloboda, jednakost, bratstvo) i zlatnim slovima je upisan u istoriju civilizacije.
I kad je politički, vojno i ekonomski dominirala, Francuska je gajila i širila svoju meku moć – nauku, kulturu i umetnost. Galski duh je sintagma koja otelovljuje to magično zračenje francuske kulture na čitav svet, a aforizmu pripada posebno mesto u panteonu galskog duha. Pomenimo ovde i podatak za nacionalni ponos bez premca: najviše Nobelovih nagrada za književnost dobili su francuski pisci – sedamnaest! U velikom delu svoje istorije imali smo neprocenjivu podršku Francuske i poimali smo je kao svoju drugu domovinu, a francuski jezik zavoleli kao maternji. Dva stoleća bio je jezik naše duhovne elite.
Za Čotrićev poduhvat bitno je istaći i njegovu metodološko-poetičku principijelnost, strogo poštovanje statusa žanra – u antologiju je uneo samo autentične aforizme, ne aforističke iskaze kao delove većih književnih formi – priča ili romana.
Lepotom knjige bavili su se karikaturista Tošo Borković i grafičar Nikola Cvetković, a instruktivne propratne tekstove napisali su profesori Arno Gujon, Mišel Forisje, Slobodan Simić, Ivan Ilić, karijerni diolomata Miroslav Sredanović i autor.
Evo kratkog izbora bisera galskog duha koji su oduševili svet raskošnom duhovitošću, misaonim uzletima, elegancijom stila:
- Fransoa La Rošfuko: Mudrost je za dušu ono щto je zdravlje za telo.
- Fransoa Rable: Smeh je najveće dobro za čoveka.
- Ežen Jonesko: Samo komično može nam dati snagu da izdržimo tragediju postojanja.
- Balzak: Svako ko mnogo priča na kraju poveruje u svoje laži.
- Beket: Svi mi imamo dovoljno snage da podnosimo tuđe nesreće.
- Bergson: Razmišljajte kao čovek od dela, a delujte kao čovek od misli.
- Simon de Bovoar: Muškarce plaše žene koje ih se ne plaše.
- Bodler: Postoje iskušenja toliko jaka da neminovno postanu vrline.
- Napoleon Bonaparta: Srce državnika je u glavi.
- Pol Valeri: Sve što kažete govori o vama, posebno kada govorite o drugima.
- Volter: Ne slažem se ni sa jednom vašom mišlju, ali ću do smrti braniti vaše pravo na slobodno mišljenje.
- Šarl de Gol: Politika je previše ozbiljna stvar da bi se prepustila političarima.
- Žorž Danton: Revolucija jede svoju decu.
- Rene Dekart: Mislim, dakle postojim.
- Didro: Glas savesti i časti slabo se čuje kad creva krče.
- Margaret Dira. Puno radno vreme imaju samo žene s decom.
- Andre Žid: Lakše je poslati ljude u borbu nego ih smiriti i uputiti na miran rad.
- Emil Zola: Umetnik bez talenta nije ništa, ali ni umetnik bez rada.
- Viktor Igo: Čovek nije stvoren da tegli lance već da щiri krila.
- Alber Kami: Kad se religija udruži sa politikom, rađa se inkvizicija.
- Milan Kundera: Najgore od svega nije što nismo slobodni već što smo zaboravili šta je to sloboda.
- Klod Levi Stros: Svet je počeo bez čoveka i završiće se bez njega.
- Luj Četrnaesti: Država, to sam ja!
- Monteo: Nijedan vetar nije pogodan brodu bez cilja.
- Monterlan: Lakše je lagati pismeno nego usmeno.
- Monteskje: Srećan je narod čija je istorija dosadna.
- Fransoa Morijak: Gradnja kula u vazduhu ne košta ništa, ali njihovo uklanjanje je vrlo skupo.
- Blez Oaskal: Srce ima svoje razloge koje razum ne zna.
- Rasin: Život je komedija za one koji misle, a tragedija za one koji osećaju.
- Rišelje: Dajte mi šest redova ispisanih rukom najpoštenijeg čoveka i ja ću u njima naći razlog da ga obesim.
- Robesojer: Ko ugnjetava bilo koji narod, neprijatelj je svih naroda.
- Romen Rolan: Što više upoznajem ljude, to više volim ose.
- Žan Žak Ruso: Što ljudi manje znaju, to im se njihovo znanje čini većim.
- Žan Pol Sartr: Pakao, to su drugi!
- Sen Žist: Nema slobode za neprijatelje slobode!
- Antoan de Sent Egziperi: Čovek vidi samo srcem.
- Emil Sioran: Sve dok si nezadovoljan sobom nije sve izgubljeno.
- Stendal: Sve možete upoznati osim samoga sebe.
- Taljeran: Bajoneti su dobri za sve, ali me možete sedeti na njima.
- Fonten: Svaki laskavac živi na račun svojih slušalaca.
- Šatobrijan: Kad sloboda nestane, zemlja i dalje postoji, ali otačbine nema.
