Tradicionalna nagrada za satiru „Radoje Domanović“, Udruženja književnika Srbije, uručene su dobitnicima u petak, 24. aprila 2026, od 12 časova u velikoj sali UKS, Francuska 7.
O dobitnicima je odlučivao žiri Udruženja književnika Srbije u sastavu: satiričar i antologičar Jovo Nikolić iz Ugljevika (predsednik); direktorka biblioteke „Radoje Domanović“ u Topoli Slađana Mitrović i aforističar Mitar Đerić Laki iz Beograda.
Priznanje se dodeljuje za najbolju knjigu aforizama, najbolju knjigu satiričnih priča, najbolju debitantsku knjigu satire, najbolju satiričnu antologiju, ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri i „Ekselencija satire“ – najboljim stranim satiričarima.
Najbolja knjiga aforizama:
Ninus Nestorović – „11:52“ („Prometej“, Novi Sad)
Nagrađena zbirka predstavlja izbor oštro intoniranih aforizama punih sarkazma, ironije, satire i duhovitosti na eksplicitan, ali u isto vreme, i umetnički formulisan način vrhunskog majstora kratke forme. Na 220 stranica, prezentovano je više od hiljadu aforizama na razne istorijske i savremene teme. Knjiga će, verovatno, naći mesto u mnogim bibliotekama našeg podneblja kao neizostavno štivo savremenih i budućih generacija.
Najbolja knjiga priča:
Slobodan Simić – „Srpski soj“ („Alma“, Beograd i Biblioteka „Ljubiša R. Đenić“, Čajetina)
Autor nagrađene knjige je vrhunski srpski satiričar i psihijatar. U ovoj zbirci, pored grotesknih, alegoričnih, metaforičnih i crnohumornih priča u kojima dominira oštra, nemilosrdna satira i gorka ironija, ima i onih humorističkih priča, prožetih vedrijim razigranijim, benignijim čehovljevskim humorom. Svaka priča ima svoj književni karakter koji se ispoljava kroz vešto vođen dramski diskurs zapleta, peripetija i neočekivanih razrešenja.
Najbolja prva knjiga satire objavljena na srpskom jeziku:
Ravnopravno:
Dejan Spasojević – „Isklesane misli“ („ASoglas izdavaštvo“, Zvornik, Republika Srpska, BiH)
Prva knjiga aforizama uglednog pesnika, pravnika i izdavača je delo prožeto nepatvorenim humorom i vrhunskom satirom. Svoj stav pisac jezgrovito i upečatljivo iskazuje kako se uspešno može stvarati kratka književna forma u kojoj se demonstrira originalan način, bez primesa zlobe i nepotrebnog pesimizma. Knjiga odiše svežiinom, estetskom energijom, novitetima i jezičkim eksperimentima.
Aleksandra Filipović – „Misli buntovnice“ („Nova Artija“, Paraćin)
Knjiga Aleksandre Filipović je njena prva, ali veoma zrela zbirka aforizama, koja predstavlja pravo prijatno osveženje na satiričnoj sceni. Poetika autorke se oslanja na paradoks, iznenađenje i liriku. Reč je o mislima koje traju duže od rečenice, uz smeh koji oslobađa više nego što zabavlja. Zbirka je podeljena u tri dela: hrabrost, život i ljubav. Aleksandra Filipović (1983) je književnica za decu i odrasle. Objavila je nekoliko romana. Nagrađivana je u zemlji i inostranstvu.
Andreja Miricki – „Bez anestezije“ („Alma“, Beograd)
Andreja Miricki kao lekar i aforističar uspešno spaja svoj prifesionalni angažman sa satiričnim razmatranjima društvenih fenomena. Aforizmi u knjizi su i dijagnoza i terapija za mnoge društvene bolesti. Iako je ovo njegovo prvo delo satire, čitalac stiče utisak da ga je stvarao iskusan aforističar koji se uspešno nosi sa svim izazovima ove kratke književne forme. Na stranicama zbirke se ističu aforizmi koji su inventar svih naših naravi i njihovih posledica.
Najbolja antologija, zbornik, almanah ili panorama satirične književnosti objavljena na srpskom jeziku:
Aleksandar Čotrić – „Trijumf duha“, antologija francuskog aforizma (4 SE, Beograd)
Nagrađena knjiga je delo koje sadrži izbor najznačajnijih aforizama, misli, citata i maksima čiji su autori: Balzak, Bodler, De Bovoar, Baleri, Vijan, Volter, Didro, Zola, Prever, Paskal, Rable, de la Rošfuko, Ruso, Stendal… Budući da je reč o antologiji francuskog govornog područja, u antologiju su uvršteni i švajcarski, belgijski, kanadski i mislioci drugih nacionalnosti koji su stvarali na francuskom jeziku, a svojim delom su oplemenili kulturu tog područja.
Nagrada za ukupan dopirinos srpskoj književnoj satiri:
Aleksandar Jugović
Rođen je 1975. godine. Diplomirao je srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu. Objavio je više knjiga poezije, romana i drama. Srpska autentična dramaturgija najuspešnija je u komediji (Trifković , Sterija, Nušić, Aleksandar Popović, Dušan Kovačević…), a Jugovićev komediografski ciklus u pet drama dostojan je nastavak nacionalne dramske škole koja varira istu temu mapiranje i komičko izvrtanje mentalitetskih odlika naroda. U tom smislu oštrina ironije (pa i sarkazma) ovog komediografa kreće se u rasponu od crne komedije do pravog srpskog magijskog realizma, kao u krivom ogledalu naše stvarnosti.
Goran Kljajić
Rođen je 1955. godine. Osnivač je Međunarodnog časopisa za satiru, humor i karikaturu „Nosorog“ u Banjaluci. Organizator je više festivala komičnog i kritičnog „Smejada“, Sabora satiričara, izložbi karikatura i nastupa aforističara. Objavio je više desetina knjiga raznih žanrova i nekoliko zbornika aforizama. Piše satiru koja je specifična po misaonim bravurama, jezičkim akrobacijama, ironičnim zapažanjima i opservacijama svakodnevice i njenih specifičnosti. Prevođen je na nekoliko svetskih jezika.
Čedomir Kovačević Čekov
Rođen je 1930. godine. Autor je petnaest žanrovski i tematski raznovrsnih knjiga i ostavio je značajan trag u savremenoj srpskoj književnosti, pre svega, u poeziji, prozi, književnoj kritici, aforistici, haiku zapisima, stvaralaštvu za decu… Tokom radnog veka, radeći kao stručnjak za geodeziju, obišao je veći deo zemljine kugle. Pisac je uglednik koji je zašao u devedeset i sedmu godinu života i do sada je dobio brojne književne nagrade i priznanja.
„Ekselencija satire“ – najbolji strani satiričari:
Ivo Mijo Andrić (BiH i Hrvatska)
Ivo Mijo Andrić je rođen 1948. godine. Ovaj bosansko-hercegovački i hrvatski pesnik, prozaista, esejista, aforističar i pisac drama objavio je i više naučnih, stručnih i književnih radova. Njegovo satirično stvaralašto je sadržano u dvadesetak knjiga aforizama u kojima dominiraju vešto oblikovane misli efektnih poenti i kristalno jasnih stavova. U Andrićevim minijaturama humor i satira često prelaze u oštre i kritičke opise svakodnevice. Zastupljen je u više od trideset zbornika i antologija.
Daliborka Šišmanović Kepčija (Švajcarska)
Daliborka Šišmanović Kepčija rođena je 1974. godine. Pisanjem aforizama bavi se duže od dve decenije. Objavljivala je u raznim listovima, časopisima i na portalima u Srbiji i regionu. Njene misli su satirične, duhovite, estetski oblikovane i zastupljene u više almanaha, antologija i zbornika. Autorka je knjiga aforizama „Predstava o životu“ i „Bez felera“. Predsednica je Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Živi i radi u švajcarskom gradu Cirihu.
UDRUŽENJE KNJIŽEVNIKA SRBIJE
